LOBI – ušće tokova

Karakter ovom prostoru daju dupla visina, i galerija koja ga definiše. Lobi se manifestuje kao proširenje i spajanje više tokova kretanja i mesto okupljanja. Zbog visine i položaja otvora ostvaruje se efekat bazilikalnog osvetljenja. Tom osećaju sakralnog, dodatno doprinosi oblikovanje i osvetljenje plafona. Podela na segmente koji se preklapaju posmatrača dovodi do pomisli da se sve kreće, da je fluidno. Postoje dve važne tačke u ovom prostoru: recepcioni pult i kamin. Glavni motiv oblikovanja recepcionog pulta je gnezdo – mesto okupljanja, dok je forma kamina savremena interpretacija ognjišta na drva tradicionalne srpske arhitekture. Obe strukture se utapaju u prostor, polaze iz i vraćaju se u njega, i oblikovane su tom snažnom linijom toka. Ortogonalnih stuktura skoro i da nema, ili se vešto kriju kako ne bi poremetile dojam da sve “teče”.

Na zidovima u ovom prostoru postoji svojevrstan jezik, koji se provlači kroz sve prostore vezane za lobi, poput galerije, lobi bara, restorana i stepeništa. Zidna obloga služi da prati posetioca, da ga usmeri i skrene pažnju na to u kom trenutku se menja namena prostora u kome se nalazi. Na drvetu se pojavljuju motivi koji su apstrahovani i geometrijski, uklapaju se jedan u drugi i predstava su važnih elemenata lokalnog sveta – list, riba, cvet.